ПИТАЊА ЗА ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ

ЕЛЕКТРОНИКА

Питања за прво полугодиште

1. Објаснити процес  генерације и рекомбинације.

2. Који материјали су најважнији полупроводници и које компоненте чине струју

    полупроводника?

3. Нацртати структуру и објаснити полупроводник N-типа.

4. Нацртати структуру и објаснити полупроводник P-типа.

5. Објаснити PN-спој и дијаграме расподеле наелектрисања( Q ), потенцијала ( V ) и

    електричног поља (E ) у зависности од растојања (x ).

6. Нацртати и објаснити директно поларисан PN-спој.

7. Нацртати и објаснити инверзно поларисан PN-спој.

8. Навести врсте пробоја PN споја.

9.  Диода:

а) дефиниција, симболи и прикључци диоде 

б) електрична шема за снимање директне и инверзне к-ке диоде

в) карактеристика диоде и објашњење начина њеног добијања (на истом дијаграму и

   директна и инверзна к-ка)

10. Двострани усмерач са две диоде:

                а) електрична шема са и без елемента за филтрирање једносмерног напона 

                б) таласни облици напона са и без елемента за филтрирање једносмерног напона

                в) ефективна вредност исправљеног једносмерног напона са и без елемента за

                  филтрирање једносмерног напона

                г) максимални инверзни напон који мора да издржи диода са и без елемента за

                  филтрирање једносмерног напона

11. Двострани усмерач са четири диоде (Грецов спој):

                а) електрична шема са и без елемента за филтрирање једносмерног напона

                б) таласни облици напона са и без елемента за филтрирање једносмерног напона

                в) ефективна вредност исправљеног једносмерног напона са и без елемента за

                  филтрирање једносмерног напона

                г) максимални инверзни напон који мора да издржи диода са и без елемента за

                  филтрирање једносмерног напона

12. Колико износи ефективна вредност исправљеног једносмерног напона код полуталасног

       усмерача са једном диодом без кондензатора и колики инверзни напон мора да издржи

       диода у том случају?

13. Колико износи ефективна вредност исправљеног једносмерног напона код полуталасног

      усмерача са једном диодом са кондензатором и колики инверзни напон мора да издржи

      диода у том случају?

14. Стабилизаторска (Ценерова) диода:

а) дефиниција, симболи и прикључци диоде

б) електрична шема стабилизатора напона са стабилизаторском диодом 

в) карактеристика и објашњење принципа стабилизације помоћу стабилизаторске

   диоде.  

ELEKTРОТЕРМИЧКИ УРЕЂАЈИ

ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ТЕМПЕРАТУРЕ И ТЕМПЕРАТУРСКЕ СКАЛЕ И ЈЕДИНИЦЕ

Често је неопходно да се у индустриским процесима мери и контролише температура. Њу меримо и у другим делатностима, као и у свакодневном животу. Данашња наука и модерна технологија задиру у област веома ниских температура, које се приближавају апсолутној нули, али неретке су и ситуације где су температуре далеко изнад собних.

Природно, за тако велики опсег температура разрађене су многе методе ерења. Из свакодневног искуства је добро познато да постоје више или мање загрејана тела.

Лако је установити и чињеницу да загрејаније тело може својом топлотом загрејати друго тело с којим је у контакту. Да бисмо успешно описали те појаве, употребљавамо два основна појма: топлота и температура.

Када имамо у виду преношење унутрашње енергије с тела на тело, мислимо на топлоту, на термички процес. Део пренете топлотне енергије именујемо као количину топлоте. Друга је ствар што једно тело може бити више или мање загрејано. Да бисмо ту разлику нагласили, говоримо о температури. Температура је физичка величина која карактерише степен загрејаности тела.

Да бисмо могли температуру неког тела квалитетно да изразимо, потребно је уочити поједине карактеристичне температуре које се релативно лако описују и репродукују. На пример, лед настао од чисте воде топи се на једној одређеној температури и увек на тој температури, ако смо у стању да бројне параметре које утичу да тај процес држимо константним. На тај начин , помоћу тачке мржњења и тачке кључања воде уочили смо практичан температурски интервал, за човека важан, који се зове и фундаментални интервал.

Начин на који ћемо поделити интервал на одређен број једнаких делова одређује јединицу за мерење температуре, као и саму температурну скалу.

Електрични апарати и уређаји-Електроинсталатери

КОНДЕНЗАТОРИ И ИСПАРИВАЧИ

         Кондензатори су измењивачи топлоте у којима се кондензује пара расхладног флуида, коју сабија компресор. У кондензатору, док се сабија пара расхладног флуида долази до процеса одузимања топлоте од расхладног флуида.

Процес одузимања топлоте од расхладног флуида можемо поделити у три фазе:

• прва фаза представља хлађење паре до температуре кондензације, то јест до температуре при којој се може извршити кондензација. За овај процес је потребно 3% површине кондензатора.
• другу фазу чини сам процес кондензације. За овај процес је потребно око 77% површине кондензатора.
• трећу фазу процеса представља подхлађивање течног расхладног флуида, то јест снизити температуру течног расхладног флуида, испод температуре кондензације.

У зависности од начина одвођења топлоте од кондензатора, односно од тога да ли се хлади водом или ваздухом постоје:

1. водом хлађени кондензатор
2. ваздухом хлађени кондензатор
3. водом и ваздухом хлађени кондензатор

 Водом хлађен кондензатор

Кондензатор са воденим хлађењем примењује се у расхладним постројењима већих капацитета (од 1 кW па навише) и у условима који обезбеђују довољну количину јефтине, чисте и незагађене воде, (бунарска, речна или језерска вода) чије довођење односно одвођење није скупо.

 Ваздухом хлађен кондензетор

Ови кондензатори се најчешће примењују. Примењују се у расхладним уређајима од најмањег капацитета па до индустриjских расхладних система. Због своје практичности могу да се примене на сваком месту. За мање расхладне уређаје овакви кондензатори су најјефтинији. У зависности од капацитета расхладног уређаја, ови кондензатори могу бити:

1. са природним струјањем ваздуха (код мањих расхладних уређаја).
2. са принудним струјањем ваздуха, уз помоћ вентилатора (код већих расхладних уређаја).

 Водом и ваздухом хлађени кондензатори

Ови кондензатори се примењују у расхладним системима где нема довољног дотока свеже воде или је вода веома скупа. Вода се слива преко циеви кондензатора и хлади их. Сливена вода се пумпом враћа и сакупља, што омогућава њено поновно кориштење. У ове кондензаторе спадају:

1. атмосферски кондензатор (ако ваздух струји око кондензаторских цеви природно).
2. евапоративни кондензатoр (ваздух струји око кондензаторских цеви принудно уз помоћ вентилатора).

 

         Испаривач је елемент расхладних инсталација у коме испарава течни расхладни флуид, одузимајући топлоту медију који треба да се хлади (води или ваздуху), што је и сврха комплетног расхладног система. У испаривачу расхладном флуиду притисак нагло пада, и он почиње да хлади односно да одузима топлоту другом медију. Испаравање се врши у цевима или преко цеви испаривача. У испаривачу се одвија неколико процеса:

1.     струјање флуида

2.     испаравање флуида

3.     прелазак топлоте

Испариваче можемо поделити по разним категоријама:

•Према медију који хладе делимо их на:

1.     испариваче за хлађење воде

2.     испариваче за хлађење ваздуха

•У зависности од начина струјања флуида делимо их на:

1.     испариваче са природним струјањем

2.     испариваче са принудним струјањем (пумпа погони расхладно средство)

•Према начину израде делимо их на:

1.     цевне испариваче

2.     испаривачи са ребрастом цеви

3.     испаривачи са снопом цеви

4.     испаривачи са вертикалним цевима

5.     плочасти испаривачи

6.     добошасти испаривачи

7.     коаксијални испаривачи

•По начину испаравања делимо их на:

1.     „суве“, за минус (-) режим рада (минус режим рада је када расхладни уређај хлади испод 0 ˚С

2.     „преплављене“, за плус (+) режим рада (плус режим рада је када расхладни уређај хлади до 0 ˚С

•По начину уградње делимо их на:

1.     зидне испариваче

2.     висеће испариваче

Ипак испариваче најчешће делимо према медију који хладе.

Електрични апарати и уређаји-Електроинсталатери

КЛИПНИ КОМПРЕСОР

   

Компресор је главни део сваког расхладног уређаја. Под појмом компресор подраумевамо такве машине у којима се троши механички рад да би се обавио процес сабијања гаса. Компресор сабија гас из простора нижег притиска у простор вишег притиска. Захваљујући њему расхладно средство циркулише и мења агрегатно стање. По својој конструкцији компресори могу бити :

·         клипни компресор.

·         ротациони компресор.

·         вијчани компресор.

·         центрифугални (турбо) компресор.

Сваки од њих има предности и мане, а искуство у раду са њима им је одредило област примене. Најразличитије конструкције и величине компресора налазе се у расхладном постројењу, ту је он најбитни, најскупљи и најкомпликованији уређај. Расхладни капацитети компресора могу бити:

•Мали- до 50 кW

•Средњи– од 50 до 500 кW

•Велики-већи од 500 кW

Улога компресора кога покреће мотор у расхладном систему је да сабија гас (пару расхладног флуида) на виши притисак. Такав гас одлази у кондензатор где се  одвија процес хлађења неким секундарним средством. Сабијени гас се хлади и кондензује и на тај начин да се одводи топлота.

У клипним се сабија усисана количина гаса по мери коју одређује ход клипа. Клипни компресори су у употреби када се захтева веома висок крајњи притисак, или где се сабијају релативно мале количине гасова, или најзад, када мале гасне количине треба довести на висок притисак. Ближи појам о висини достигнутог притиска даје однос крајњег и почетног притиска гаса – степен сабијања.

Основни делови клипног компресора:

1.    цилиндар

2.    клип

3.    механизам вратила

4.    усисни вентил

5.    издувни вентил

Клипни компресори се могу поделити према броју клипова на:

      1.једноклипне

      2.двоклипне

      3.вишеклипне

Такође се могу поделити на:

1.    једнорадне

2.    дворадне